U di­je­lu do­ka­znog ma­te­ri­ja­la pri­ku­plje­nog to­kom pri­mje­ne mje­ra taj­nog nad­zo­ra nad osum­nji­če­ni­ma za pla­ni­ra­nje dr­žav­nog uda­ra na­vo­di se da su pri­slu­ški­va­ni dok su me­đu­sob­no raz­go­va­ra­li sa jed­nog istog bro­ja, što na­vo­di na sum­nju da bi se mo­glo ra­di­ti o fal­si­fi­ko­va­nju i pod­me­ta­nju do­ka­za. U do­ku­men­ti­ma do ko­jih je „Dan” do­šao vi­di se da su dvo­ji­ca osum­nji­če­nih pri­slu­ški­va­ni dok na­vod­no pla­ni­ra­ju kr­vo­pro­li­će u Cr­noj Go­ri, i to ta­ko što je po­ziv sa bro­ja 447839110139 upu­ćen na isti taj broj – 447839110139. Po­seb­no je za­ni­mlji­vo da se ra­di o raz­go­vo­ri­ma Alek­san­dra Sin­đe­li­ća i Mir­ka Ve­li­mi­ro­vi­ća, ko­ji su se u me­đu­vre­me­nu na­go­di­li sa tu­ži­la­štvom i po­sta­li ključ­ni svje­do­ci u ovom slu­ča­ju (Ve­li­mi­ro­vić je sa tu­ži­la­štvom sklo­pio spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce, a Sin­đe­lić je do­bio sta­tus svje­do­ka sa­rad­ni­ka). Osim što je teh­nič­ki ne­mo­gu­će da dva li­ca u isto vri­je­me me­đu­sob­no pri­ča­ju sa istog bro­ja te­le­fo­na, do­dat­nu sum­nju po­bu­đu­je či­nje­ni­ca da su raz­go­vo­ri Ve­li­mi­ro­vi­ća i Sin­đe­li­ća sa jed­nog istog bro­ja sni­mlje­ni sa­mo ka­da su go­vo­ri­li o kon­kret­nim de­ta­lji­ma upa­da u Skup­šti­nu i hap­še­nju Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. Da se ne ra­di o štam­par­skoj gre­šci po­tvr­đu­je i to što je u sva­kom od tri do­ku­men­ta u di­je­lu ko­ji se od­no­si na raz­go­vo­re Sin­đe­li­ća i Ve­li­mi­ro­vi­ća na po­me­nu­te te­me na­ve­den isti broj te­le­fo­na i za od­la­zne i za do­la­zne po­zi­ve, a ta gre­ška se ne po­na­vlja ka­da su u pi­ta­nju dru­gi raz­go­vo­ri ob­u­hva­će­ni ovim tran­skrip­ti­ma.
Kao što se vi­di iz mje­ra taj­nog nad­zo­ra ko­je ob­ja­vlju­je­mo, raz­go­vo­ri su sni­ma­ni 15. ok­to­bra 2016. go­di­ne, dan uoči odr­ža­va­nja iz­bo­ra u Cr­noj Go­ri. Pr­vi raz­go­vor iz­me­đu dvo­ji­ce osum­nji­če­nih ko­ji se u do­ku­men­tu vo­de kao N.N. li­ca sni­mljen je u 17 ča­so­va, 26 mi­nu­ta i 55 se­kun­di i tra­jao je oko šest mi­nu­ta, do 17 sa­ti, 32 mi­nu­ta i 34 se­kun­de, ka­da se pre­ki­da sni­ma­nje.
Raz­go­vor je ozna­čen kao otvo­re­na ve­za, a i od­la­zni i do­la­zni po­ziv su sa istog bro­ja, što je vi­še ne­go čud­no ako se zna da je to, osim sa teh­nič­kog aspek­ta, ne­iz­vo­dlji­vo i s ob­zi­rom na to da se u to vri­je­me, po po­da­ci­ma iz is­tra­ge, Sin­đe­lić na­la­zio u Sr­bi­ji, a Ve­li­mi­ro­vić u Pod­go­ri­ci.
Dru­gi raz­go­vor vo­đen je istog da­na u 20 ča­so­va, 29 mi­nu­ta i 51 se­kund i tra­jao je ne­pu­na dva mi­nu­ta, a i tu se po­na­vlja si­tu­a­ci­ja sa istim do­la­znim i od­la­znim bro­jem. Tre­ći raz­go­vor ta­ko­đe je oba­vljen noć uoči iz­bo­ra, u 21 čas, 40 mi­nu­ta i 20 se­kun­di i tra­jao je oko osam mi­nu­ta, do 21 čas, 48 mi­nu­ta i 53 se­kun­de, ka­da je za­vr­še­no sni­ma­nje.
Če­tvr­ti tran­skr­pit, ko­ji po­ka­zu­je da se ne ra­di o oma­ška­ma u pret­hod­na tri do­ku­men­ta, do­no­si raz­go­vor iz­me­đu Mir­ka Ve­li­mi­ro­vi­ća i ne­po­zna­te oso­be sa ru­skim ak­cen­tom, o če­mu je ka­sni­je Ve­li­mi­ro­vić go­vo­rio u is­tra­zi. U mje­ra­ma taj­nog nad­zo­ra u tom slu­ča­ju ne­ma ni­ka­ve gre­ške i sve je lo­gič­no i is­prav­no sa aspek­ta is­tra­žnih rad­nji.
Raz­go­vor iz če­tvr­tog tran­skrip­ta ko­ji ob­ja­vlju­je­mo od­vi­ja se sa dva raz­li­či­ta bro­ja – 44 7839133786 i 447839110139, kao što je i nor­mal­no. Za­ni­mlji­vo je da je taj raz­go­vor pot­pu­no ba­na­lan. Za raz­li­ku od tri pret­hod­na sum­nji­va tran­skrip­ta, gdje su me­đu­sob­ni raz­go­vo­ri vo­đe­ni sa istog bro­ja, a u ko­ji­ma se po­mi­nje na­vod­no hap­še­nje Đu­ka­no­vi­ća i upad u Skup­šti­nu, u če­tvr­tom se ne po­mi­nje ni­šta ve­za­no za dr­žav­ni udar.
U tom raz­go­vo­ru se po­mi­nju iz­vje­sni Rus i ra­ki­ja, bez kon­kret­nih de­ta­lja ko­ji bi mo­gli ko­ri­sti­ti u is­tra­zi, za raz­li­ku od tri pret­hod­na tran­skrip­ta za ko­je po­sto­ji mo­guć­nost da su fal­si­fi­ko­va­ni. Da­kle, sa­mo u tom spor­nom raz­go­vo­ru iz­me­đu Sin­đe­li­ća i Ve­li­mi­ro­vi­ća, ina­če svje­do­ka tu­ži­la­štva, po­mi­nju se de­ta­lji o na­vod­nom dr­žav­nom uda­ru.
U sve­mu je naj­in­te­re­sant­ni­je da tu­ži­la­štvo i po­li­ci­ja kom­plet­nu is­tra­gu o ovom slu­ča­ju te­me­lje upra­vo na tim tran­skrip­ti­ma.
Na­kon što je pod jav­no­sti ne­po­zna­tim okol­no­sti­ma iz Sr­bi­je sti­gao u Cr­nu Go­ru, Alek­san­dar Sin­đe­lić, je­dan od osum­nji­če­nih za or­ga­ni­za­ci­ju na­vod­nih te­ro­ri­stič­kih na­pa­da u Pod­go­ri­ci, do­bio je sta­tus svje­do­ka sa­rad­ni­ka i kom­ple­tan pred­met je ba­zi­ran na nje­go­vim tvrd­nja­ma. On je do­bio sta­tus svje­do­ka sa­rad­ni­ka iako je ste­pen po­u­zda­no­sti nje­go­vog is­ka­za di­sku­ta­bi­lan, bu­du­ći da se ra­di se o oso­bi sa kri­mi­nal­nom pro­šlo­šću. Taj sta­tus Sin­đe­li­ću je na za­htjev tu­ži­la­štva omo­gu­ćio Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci, ko­ji je za­klju­čio da on svo­jim svje­do­če­njem mo­že znat­no do­pri­ni­je­ti do­ka­zi­va­nju kri­vič­nih dje­la i po­mo­ći u ot­kri­va­nju i do­ka­zi­va­nju dru­gih kri­vič­nih dje­la za ko­ja se osno­va­no sum­nja da ih je vr­ši­la kri­mi­nal­na gru­pa. Na osno­vu Sin­đe­li­će­vog is­ka­za, ko­ji je tu­ži­la­štvu dao iz tre­ćeg pu­ta, sa­či­nje­na je i no­va na­red­ba o iz­mje­ni i pro­ši­re­nju is­tra­ge.
M.V.RAK­ČE­VIĆ


Ski­nu­ta ozna­ka taj­no­sti

Tran­skrip­te raz­go­vo­ra ko­ji su ozna­če­ni kao slu­žbe­na taj­na ob­ja­vlju­je­mo jer je u me­đu­vre­me­nu či­tav po­stu­pak po­stao ja­van. Ozna­ka taj­no­sti sa ovih do­ku­me­na­ta ski­nu­ta je pri­je svje­do­če­nja Mir­ka Ve­li­mi­ro­vi­ća u sud­ni­ci Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci.


Kon­tra­dik­tor­ni is­ka­zi

Mir­ko Ve­li­mi­ro­vić Pa­ja i Alek­san­dar Sin­đe­lić su i to­kom is­tra­ge da­va­li kon­tra­dik­tor­ne is­ka­ze, što do­dat­no pod­gri­ja­va sum­nju u kom­ple­tan pro­ces. U is­ka­zu da­tom 18. ok­to­bra Ve­li­mi­ro­vić ni­je po­mi­njao da je oruž­je na­vod­no ra­sta­vio i ba­cio ili uni­štio na bi­lo ko­ji na­čin. On je 18. ok­to­bra i 5. de­cem­bra u sud­ni­ci Vi­šeg su­da is­pri­čao dvi­je raz­li­či­te ver­zi­je o na­bav­ci oruž­ja ko­je je, na­vod­no, tre­ba­lo da bu­de upo­tri­je­blje­no 16. ok­to­bra u Pod­go­ri­ci. Kao što se vi­di iz za­pi­sni­ka o sa­slu­ša­nju 18. ok­to­bra, ko­ji je u po­sje­du „Da­na”, Ve­li­mi­ro­vić je is­pri­čao da je fo­to­gra­fi­sao oruž­je ko­je je una­pri­jed pri­pre­mlje­no u Cr­noj Go­ri i po­slao fo­to­gra­fi­ju Sin­đe­li­ću. On u tom is­ka­zu ne po­mi­nje da je oruž­je po na­lo­gu tu­ži­o­ca ra­sta­vio i ba­cio u je­ze­ro, kao što je tvr­dio u is­ka­zu ko­ji je 5. de­cem­bra dao u Vi­šem su­du.